Suporativna onkologija

Dr sc med Snežana Bošnjak, naučni savetnik, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Savremeno onkološko lečenje obuhvata lečenje tumora (antineoplastično lečenje) i podršku bolesniku i porodici da se nose sa malignom bolešću (tzv. suportivna onkologija, engl. Support, podrška).

Suportivna onkologija ima za cilj da podrži bolesnika i porodicu i da im pomogne da se suoče sa dijagnozom, simptomima maligne bolesti, neželjenim dejstvima njenog lečenja i psihološkim, socijalnim i duhovnim tegobama koje neumitno prate malignu bolest. U trenutku kada se postavi dijagnoza najvažnije je pomoći bolesniku da razume svoju bolest, sagleda težinu i mogućnosti lečenja. Takođe, važno je definisati I realne ciljeve lečenja: da li je cilj izlečenje ili život sa hroničnom malignom bolešću. U fazi aktivnog lečenja zadatak suportivne onkologije je da spreči i otkloni neželjena dejstva antitumorskih pristupa. Kada lečenje tumora nije moguće ili je iscrpljeno, cilj lečenja je očuvanje kvaliteta života i kontrola simptoma bolesti kako bi se bolesniku i porodici omogućio dostojanstven život do samog kraja. Pacijentima koji su uspešno završili lečenje, suportivna onkologija pruža podršku da nastave svoj život.

Suportivna onkologija kao disciplina obuhvata i palijativno zbrinjavanje. Palijativno zbrinjavanje se tipično odnosi na bolesnike sa odmaklom bolešću koja se više ne može izlečiti. Termin palijativno označava lek ili meru koja otklanja ili ublažava spoljašnje znake i simptome bolesti, ali ne i njihov uzrok. Najvažniji simptomi maligne bolesti su: bol, gušenje, mučnina i povraćanje, slabost, malaksalost, gubitak apetita, anksioznost i depresivnost. Medicina danas raspolaže lekovima i znanjima da te simptome otkloni. Obučeni timovi otklanjaju simptome i zbrinjavaju patnju pacijenata uz učešće medicinskih (lekari, medicinske sestre) i nemedicinskih članova tima (psiholog, socijalni radnik, sveštenik). Novija istraživanja su pokazala nesumnjivu korist kombinovanja palijativnog zbrinjavanja sa onkološkim lečenjem. Kada se kombinuje sa lečenjem tumora, palijativno zbrinjavanje popravlja kontrolu simptoma, poboljšava kvalitet života bolesnika, povećava zadovoljstvo zdravstvenom uslugom, a postoje dokazi da produžava i život.

U oblasti suportivne onkologije štampani su vodiči za otklanjanje najvažnijih neželjenih dejstava onkološkog lečenja. Danas sa uspehom možemo da sprečimo: mučninu i povraćanje, ranice u ustima posle hemioterapije i zračenja, proliv, kao i pad krvne slike, a posebno belih krvnih zrnaca posle hemioterapije i zračenja. Veliki napredak ostvaren je i u kontroli infekcija kod onkoloških bolesnika.

Naš cilj je da bolesniku pružimo najbolje moguće lečenje. Ono mora da bude sveobuhvatno tako da objedini lečenje tumora sa pristupima koji pomažu bolesniku i porodici da se izbore sa neželjenim dejstvima lečenja i tegobama koje nosi maligna bolest. Suportivna onkologija je tu da podrži bolesnika i porodicu i da im omogući da očuvaju kvalitet života u teškim okolnostima.

Febrilna neutropenija

Dr Jelena Dimitrijević, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Onkološka terapija (hemioterapija i/ili zračenje) pored toga što utiče na ćelije tumora utiče i na neke druge ćelije Vašeg organizma kao što su ćelije imunog sistema. Imuni sistem učestvuje u odbrani organizma od infekcije. Primena onkološke terapije utiče na imuni sistem na taj način što smanjuje broj belih krvnih ćelija u krvi. Za odbranu ogranizma od infekcije posebno je važna vrsta belih krvnih ćelija koja se naziva neutrofilnim granulocitima. Neutrofilni granulociti služe za odbranu Vašeg organizma od infekcija izazvanih bakterijama i gljivicama.

Pacijenti koji se leče hemioterapijom naročito su u riziku od pojave infekcije 7-14 dana nakon primene hemioterapije, jer je pokazano da je broj belih krvnih ćelija, samim tim i neutrofilnih granulocita, u krvi tada najniži. Koliki će biti pad belih krvnih ćelija i kada će on nastupiti zavisi od vrste i kombinacije lekova koji su primenjeni, odnosno od protokola hemioterapije ili zračenja, a koji se propisuje prema vrsti Vašeg tumora. Ako je Vaš lekar procenio da je rizik od febrilne neutropenije preveliki savetovaće Vam poseban lek koji smanjuje taj rizik tako što sprečava preveliki pad belih krvnih ćelija posle hemioterapije.

Ukoliko u periodu kada je broj neutrofilnih granulocita najniži (ispod 1x109/l) primetite:

- porast telesne temperature preko 38ᵒC ili

- pojavu simptoma i znakova infekcije (bol u ždrelu, kašalj, tegobe pri mokrenju, prolivaste stolice, ranice u ustima, infekcija operativne rane ) čak i bez povišene telesne temperature

Moguće je da je kod Vas došlo do razvoja febrilne neutropenije. Febrilna neutropenija je stanje koje porazumeva porast telesne temperature preko 38ᵒC i/ili pojavu gore navedenih simptoma i znakova infekcije u periodu kada je broj neutrofilnih granulocita u krvi nanjiži. Febrilna neutropenija je stanje kod koga je neophodno da se HITNO javite Vašem lekaru ili ustanovi u kojoj se lečite, jer zahteva lekarski pregled i analizu krvne slike. Ne odlažite odlazak lekaru jer blagovremeno lečenje febrilne neutropenije smanjuje mogućnost za nastanak komplikacija! Nakon detaljnog razgovora i pregleda Vaš lekar će na osnovu težine Vašeg stanja i simptoma proceniti da li je potrebno da budete primljeni u bolnicu da se lečite. Febrilna neutropenija se leči primenom antibiotika. Ukoliko Vaš lekar proceni da ste dobrog opšteg stanja i da nema rizika za nastanak komplikacija, neće biti potrebno da budete primljeni u bolnicu. Vaš lekar će Vam propisati antibiotike koje ćete piti kod kuće, objasniće Vam na koji način ćete ih uzimati i kada da dolazite na redovne kontrole krvne slike i kontrolne preglede. U situacijama kada Vaš lekar proceni da postoji rizik za nastanak komplikacija febrilne neutropenije, neophodan je prijem u bolnicu i lečenje primenom antibiotika koji se daju preko vene. Lečenje febrilne neutropenije antibioticima (bilo da ih pijete ili primate preko vene) traje najmanje 5-7 dana. Ne mora da znači da će svako ko ima niske neutrofilne granulocite razviti febrilnu neutropeniju.

Da biste smanjili rizik of febrilne neutropenije u periodu kada je broj neutrofilnih granulocita u krvi najniži (ispod 1x109/l) savetujemo Vam:

Izbegavajte potencijalne izvore infekcije:

- kontakte sa osobama koje su bolesne ili prehlađene, imaju grip, povraćaju ili imaju dijareju

- preporučuje se da šetate, ali izbegavajte da se krećete među većim grupama ljudi, takođe se savetuje da izbegavate javni prevoz

- ukoliko imate kućnog ljubimca, obavezno je detaljno pranje ruku nakon svakog kontakta sa njim

- ukoliko radite, preporučuje se da u periodu kada su Vam neutrofilni granulociti u krvi niski (ispod 1x109/l) ostanete kod kuće

- preporučuje se da se vakcinišete protiv gripa i to je najbolje da učinite dve nedelje pre nego što ćete započeti lečenje hemioterapijom ili između ciklusa hemioterapije. Prethodno se o vakcinaciji protiv gripa posavetujte sa svojim doktorom

Higijena:

- vodite računa da detaljno operete ruke pre svakog obroka i nakon odlaska u toalet

- svakodnevno kupanje ili tuširanje, takođe, smanjuje mogućnost pojave infekcije

Nega usne duplje:

- potrebno je da posebnu pažnju posvetite nezi usne duplje, jer usna duplja može biti ulazno mesto za infekciju u periodu kada je imunitet oslabljen, posebno ako su u usnoj duplji prisutne rane (pogledajte tekst na sajtu onkonet.rs koji se odnosi na oštećenje sluzokože usne duplje posle hemioterapije i negu usne duplje)

- rukama ne dodirujte usta jer ukoliko imate ranice u ustima one predstavljaju ulazni put za infekciju

Ishrana:

- pijte dosta tečnosti jer ona održava vašu usnu duplju vlažnom i na taj način sprečava pojavu infekcije. Takođe unosom dovoljnih količina tečnosti smanjuje se mogućnost nastanka urinarnih infekcije

- sva hrana koju uzimate bi trebalo da bude dobro termički obrađena. Izbegavajte nedovoljno pečena ili pržena mesa, tartar biftek, paštete, rovita kuvana jaja, sireve, šunku, plodove mora

- preporučuje se da umesto svežeg voća, jedete kompote

- ne preporučuje se da u ishrani koristite sirovo povrće, već samo ono koje je, prethodno, termički obrađeno

- jedite hranu koju spremate kod kuće, ne jedite hranu kupljenu u kioscima brze hrane i restoranima za poneti

- Febrilna neutropenija se može sprečiti ako se pridržavate gore navedenih saveta. Ukoliko dođe do razvoja febrilne neutropenije nemojte odlagati odlazak lekaru. Febrilna neutropenija je teška komplikacija lečenja. Dobra prevencija febrilne neutropenije i njeno blagovremeno lečenje su preduslov za uspešno lečenje onkološkom terapijom.

Stomatitis i nega usne duplje

Dr Ana Vujović, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Stomatitis predstavlja upalu sluzokože usne duplje koje nastaje nakon primene hemioterapije i zračne terapije regije glave i vrata. U usnoj duplji i na usnicama se tada može videti crvenilo, pojedinačne ili slivene rane a u najtežim slučajevima sluzokoža je toliko oštećena da dolazi do krvarenja. Prisutan je bol u usnoj duplji različite jačine i bol pri gutanju koji onemogućava bolesnika da jede i pije. Ponekad je i samo gutanje pljuvačke bolno. Bol zbog stomatitisa je najčešće umereno do veoma jak i zahteva primenu jakih lekova protiv bola (opioida).

Poštovanjem osnovnih pravila nege usne duplje tokom onkološkog lečenja smanjuje se oštećenje sluznice, mogućnost nastanka infekcije i krvarenja:

- Savetuje se poseta stomatologu - pregled zuba i desni pre otpočinjanja onkološke terapije

- Potrebna je svakodnevna higijena zuba (zubne proteze) i desni. To podrazumeva pored redovnog pranja zuba fluorisanom pastom (ujutru i uveče) i pranje nakon svakog obroka

- Tokom noći ukloniti zubnu protezu

- Ispirati usnu duplju standardnim rastvorom 4 puta dnevno, nakon svakog obroka i pre spavanja. Standardni rastvor se može napraviti u kućnim uslovima tako što ćete prokuvati 1L vode i u prohlađenu vodu dodati jednu kafenu kašičicu soli i jednu kafenu kašičicu sode-bikarbone

- Ne koristiti komercijalne rastvore za ispiranje usne duplje jer mnogi od njih sadrže alkohol i mogu dovesti do sušenja i oštećenja sluzokože

- Izbegavajte alkoholna pića i duvan

Blagi stomatitis nije komplikovan bolom, visokom temperaturom, krvarenjem iz sluzokože usta i nemogućnošću da jedete i pijete. Ukoliko se radi o blagom obliku stomatitisa potrebno je nastaviti gore navedene mere higijene i nege usne duplje. U slučaju pojave velikog broja rana u usnoj duplji i na usnicama, koje su bolne, remete unos hrane i tečnosti ili krvare obavezno se javite vašem onkologu! Tada će pored nege usne duplje biti neophodna redovna primena lekova protiv bola uz prilagođen režim ishrane. Redovna primena lekova protiv bola je važna jer će vam omogućiti da jedete i pijete sa što manje bola. Važno je da tokom ovog perioda bol i pečenje u ustima budu svedeni na minimum, čime će se očuvati Vaš kvalitet života (ishrana, san). Lekara u izboru leka protiv bola isključivo opredeljuje jačina vaših tegoba. Jaki bolovi i pečenje zahtevaju primenu jakih analgetika-opioida, koji su sigurni i efikasni lekovi. Njihova primena je privremena, do trenutka spontanog zarastanja rana u ustima, nakon čega se mogu obustaviti.

Nemojte trpeti bolove, postoje lekovi koji Vam mogu pomoći da kroz ovo neželjeno dejstvo onkološkog lečenja prođete sa što manje patnje!

Ispirajte usnu duplju standardnim rastvorom na svaka 2h (na 4h tokom noći). Uklonite zubnu protezu. Možete je koristiti samo tokom obroka, ukoliko je to potrebno. Izbegavajte hranu koja je gruba i oštećuje sluzokožu, radije birajte tečnosti, kremastu ili propasiranu hranu koja nije začinjena, previše slana, kisela ili ljuta. Takođe je potrebno da ne bude previše topla ili hladna. Možete uzimati hranu koja je bogata kalorijama i podeliti je u više (6-8) manjih obroka. Postoje komercijalni visokokalorijski napici obogaćeni proteinima koje će Vam preporučiti Vaš lekar. Neophodna je redovna higijena ruku. Rukama ne dodirujte usta jer rane predstavljaju ulazni put za infekciju! Usnice zaštitite vazelinom ili balzamom za usne. Izbegavajte izlaganje suncu jer se stanje rana na usnama može pogoršati.

Pojava rana u ustima praćena povišenom telesnom temperaturom (preko 38ᵒC), osećajem iscrpljenosti i opšte slabosti može biti znak infekcije i tada je indikovano bolničko lečenje! Hitno se javite Vašem onkologu jer je neophodan lekarski pregled i analiza krvne slike. Ne odlažite odlazak lekaru!

Dispnoja

Dr Jelena Topalović, Opšta bolnica Smederevo

Dispnoja je stručan naziv za osećaj nedostatka vazduha i otežanog disanja koji se često javlja kod obolelih od maligne bolesti. Najčešće kod tumora pluća, ali se neretko (u skoro 50%) viđa i u drugim malignim bolestima – tumorima glave i vrata, dojke, organa za varenje, ginekološkim tumorima i dr. Pacijenti ovaj osećaj različito opisuju i doživljavaju: „imam plitak dah, davi me, osećam težinu i bol u grudima, zamaram se dok dišem”, ili često „imam osećaj da mi neko sedi na grudnom košu”.

Dispnoja u velikoj meri narušava kvalitet života, kako bolesnika, tako i njegove porodice, uzrokujući probleme u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Često je udružena sa strahom i osećajem da će „svaki udisaj biti onaj poslednji”, što dodatno povećava strah, izaziva depresiju i pogoršava opšte stanje bolesnika.

Tegobe sa disanjem se mogu javiti u svim stadijumima malignog oboljenja. Mogu biti uzrokovane tumorom direktno – prisustvom tumora ili metastaza u plućima i grudnom košu, ali i preduzetim onkološkim lečenjem (najčešće zračnom terapijom), kao i mogućim komplikacijama same maligne bolesti (anemija, infekcije, mišićna slabost). Ukoliko već bolujete od hroničnih plućnih (astma, hronična opstruktivna bolest) ili srčanih oboljenja, Vaše tegobe sa disanjem mogu biti češće i intenzivnije. Pacijenti koji imaju malignu bolest često imaju osećaj nedostatka vazduha i bez poznatog uzroka.

Ako osećate tegobe pri disanju, važno je da ih ne trpite, već da se javite svom lekaru i što bolje procenite koliko Vam je težak osećaj nedostatka vazduha. Slično merenju bola, osećaj nedostatka vazduha se ispituje jednostavnom 0-10 skalom (0- nemam uošte nedostatak vazduha, 10- imam najteži mogući nedostatak vazduha). Takođe, važno je i da napomenete kada se ta tegoba javlja (u miru ili fizičkom naporu), kao i da li postoje i prateće tegobe kao što su kašalj, iskašljavanje, povišena temperatura, bol. Ukoliko je potrebno, Vaš lekar će prethodno uraditi preglede i testiranja koji će pomoći da stekne bolji uvid u Vaše tegobe i da odabere potrebno lečenje.

Kada je god to moguće, tegoba sa disanjem prvo se leči transfuzijomkrvi, evakuacijom pleuralnog izliva, lečenjem infekcije isl. Kada lečenje uzroka nije moguće, ili je moguće samo delimično, pristupa se drugim metodama (lekovi, ili metode koje ne uključuju lekove) u cilju smanjenja tegoba i očuvanja kvaliteta života bolesnika.

Metode koje podrazumevaju upotrebu lekova odnose se na primenu opioida. Opiodi su efikasni kad se daju na usta, u venu ili pod kožu, mada je poželjna primena na usta. Doziraju se individualno – prema pacijentu, kao u lečenju kancerskog bola, po satnici. Moguće su i dodatne doze u slučaju epizoda pogoršanog disanja. Neželjena dejstva opioida su dobro poznata, mogu da se spreče i kontrolišu lekovima koje će Vam lekar propisati uporedo. Pored opioida, za lečenje tegoba pri disanju koriste se i drugi lekovi: kortikosteroidi, benzodiazepini, bronhodilatatori i terapija kiseonikom. Važno je znati da su lekovi iz grupe bronhodilatatora efikasni samo u slučaju postojanja pridružene opstruktivne bolesti pluća, dok se terapija kiseonikom preporučuje samo u slučaju kada za to postoji opravdanje u vidu niskih vrednosti kiseonika u krvi.

Metode koje ne uključuju lekove su pokazale povoljan efekat kod mnogo pacijenata sa ovim tegobama i što je najvažnije mogu da se primene u kućnim uslovima i u svako doba.

- U situaciji kada osećate nedostatak vazduha, ukoliko ste fizički aktivni neophodno je prvo da prekinete svaki napor i zauzmete adekvatan položaj – naslanjanjem uz zid ili najbolje, ako u blizini imate stolicu, sedite i naslonite se spuštajući ruke u krilo. Ovaj položaj obezbeđuje grudnom košu zapreminski oblik sa boljim rasponom dijafragme i omogućava širenje pluća. Ležeći položaj nije odgovarajući i ne pomaže u ovoj situaciji

- Opustite se i dišite polako, angažujući mišiće trbuha, udišući na nos a izdišite na usta

- Takođe, vrlo je efikasno snižavanje sobne temperature a direktno strujanje hladnog vazduha preko lica će umanjiti osećaj nedostatka vazduha. Ovo se postiže jednostavno otvaranjem prozora ili upotrebom fena sa hladnim vazduhom ili ventilatora

- Poznato je da čak i slušanje prijatne muzike ili gledanje opuštajućih video snimaka, uz sve navedene metode, pomaže ralaksiranju i osećaju lakšeg disanja.

- Kontrola disanja, umerene aktivnosti, tehnike opuštanja i psihosocijalna podrška povoljno deluju na smanjenje tegoba pri disanju, poboljšavaju funkcionalne mogućnosati i emocionalno stanje pacijenta.

Vaša tegoba sa disanjem se može uspešno kontrolisati i lečiti. Važno je da ne trpite, da se javite svom lekaru i da u saradnji sa njim, ublažite ili otklonite svoje tegobe. Na taj način postižete bolji efekat lečenja i omogućavate sebi mnogo kvalitetniji život.

Mučnina i povraćanje kod onkoloških pacijenata

Dr Jelena Dimitrijević, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Mučnina se definiše kao neprijatan osećaj da biste mogli da povratite, dok se pod povraćanjem podrazumeva izbacivanje sadržaja iz želuca na usta. Mučnina i povraćanje se mogu javiti kao simptom bolesti ili kao neželjeno dejstvo specifične onkološke terapije odnosno nekih pridruženih lekova (npr. lekova protiv bola).

Mučnina i povraćanje su kontrolisani od strane posebnog regiona u mozgu koji se naziva centar za povraćanje. Ovaj centar aktiviraju signali koji potiču iz:

- sluznice creva

- drugih specifičnih regiona u mozgu koji su u bliskoj vezi sa centrom za povraćanje

- unutrašnjeg uha (mučnina i povraćanje izazvani pokretom)

- čula (ukus, miris, receptori za bol)

- iz delova mozga koji učestvuju u kontroli emocija (nervoza, uznemirenost)

U nastavku teksta biće govora o mučnini i povraćanju koji su izazvani specifičnom onkološkom terapijom (hemioterapijom, hormonskom terapijom, biološkom terapijom ili zračenjem)

Mučnina i povraćanje izazvani specifičnom onkološkom terapijom

Hemioterapija- Lekovi koji se koriste u hemioterapiji mogu da aktiviraju centar za povraćanje i da izazovu mučninu i povraćanje u većoj ili manjoj meri. Lekovi se mogu podeliti u 4 grupe:

- lekovi velikog potencijala

- lekovi umerenog potencijala

- lekovi niskog potencijala

- lekovi minimalnog potencijala da izazovu mučninu i povraćanje

Mučnina i povraćanje izazvani hemioterapijom se mogu ispoljiti u 3 faze:

- Akutna faza koja nastupa u toku prva 24 h posle hemioterapije

- Odložena faza koja nastupa posle prva 24 h, od drugog dana i može trajati i do nedelju dana

- Anticipaciona mučnina i povraćanje koji se javljaju kao odgovor na stimuluse povezane sa hemioterapijom (prizori, mirisi bolnice, infuzione flaše) i javljaju se pre primene hemioterapije i u toku primene hemioterapije

Ako za lečenje tumora dobijate hemioterapiju koja može da izazove mučninu i povraćanje, Vaš lekar će Vam uz hemioterapiju propisati lekove (tzv. antiemetike) kako bi Vas od toga maksimalno zaštitio.

Kontrola mučnine i povraćanja uzrokovanih hemioterapijom podrazumeva:

- Preventivnu terapiju - ima za cilj da spreči pojavu mučnine i povraćanja posle hemioterapije

- Interventnu terapiju - ima za cilj da zaustavi epizode mučnine i povraćanja koje se pojave uprkos primeni adekvatne preventivne terapije

Kada planira antiemetike, Vaš lekar će Vam propisati i preventivnu i interventnu terapiju. Izbor, način davanja i dužina davanja preventivne terapije zavisiće od potencijala hemioterapije da izazove mučninu i povraćanje, što će Vam lekar i objasniti.

Radioterapija - ukoliko su zračenjem obuhvaćeni želudac ili creva može doći do pojave mučnine i povraćanja. U takvim situacijama Vaš lekar će propisati odgovarajuću preventivnu i interventnu terapiju .

Hormonska terapija - kod pojedinih osoba hormonski preparati mogu izazvati mučninu i povraćanje. Ovo propratno dejstvo hormonske terapije nije često, ali ako se javi neophodno je da obavestite Vašeg lekara

Biološka terapija - većina lekova iz ove grupe ima nizak potencijal da izazove mučninu i povraćanje. Ako se mučnina i povraćanje ipak jave neophodno je da obavestite Vašeg lekara.

Lekovi protiv mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom

U terapiji mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom koriste se kombinacije različitih lekova u cilju postizanja što bolje kontrole ovog neželjenog dejstva onkološkog lečenja. Neki od ovih lekova sprečavaju aktiviranje centra za povraćanje, dok drugi lekovi ubrzavaju pražnjenje želuca i prolazak hrane kroz creva.

1)Načini davanja lekova

Lekovi se mogu dati na različite načine:

a)preko vene u obliku intravenskih, brzih injekcija ili intravenskih infuzija (obično 15 min ili 30 min)

b)na usta

c)pod kožu, u obliku injekcija koje se daju u potkožno tkivo.

2)Vrste lekova

Koriste se sledeći lekovi:

- Setroni- ova grupa lekova se koristi u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom i zračenjem (radioterapijom). Ovi lekovi blokraju aktiviranje centra za povraćanje serotoninom koji se pod dejstvom hemioterapije oslobađa iz creva. Koriste se kod hemioterapije velikog, umerenog i niskog rizika za povraćanje.

- Kortikosteroidi - grupa lekova koja se koristi u terapiji mučnine i povraćanja izazvanih hemioterapijom i zračenjem u kombinaciji sa drugim lekovima.

- Neurokini - lekovi novije generacije koji svojim dejstvom blokiraju aktiviranje centra za povraćanje supstancom P koja se pod dejstvom hemioterapije oslobađa u mozgu. Ovi lekovi se primenjuju kada hemioterapija ima visok potencijal da izazovu mučninu i povraćanje

- Lekovi koji ubrzavaju praženjenje želuca u ubrzavaju prolazak hrane kroz creva - na taj način ublažavaju mučninu i sprečavaju pojavu povraćanja. Ova grupa lekova se češće koristi kao interventa terapija.

- Lekovi za umirenje - koriste se kao dodatni lekovi , obično, u terapiji anticipacione mučnine i povraćanja.

Lekovi protiv mučnine i povraćanja imaju svoja propratna dejstva koja su navedena u nastavku teksta. Ukoliko se ta propratna dejstva kod Vas jave obavezno ih prijavite Vašem doktoru ili medicinskoj sestri. Zatvor, opstipacija (setroni i neurokini), glavobolja (neurokini), crvenilo kože (setroni, steroidi), nesanica (steroidi), trzanje u mišićima (metoklopramid, obično kod dece i adolescenata)

Efikasna zaštita od mučnine i povraćanja je preduslov za sprovođenje hemioterapije. Dobrom prevencijom čuva se kvalitet života i istovremeno se smanjuje mogućnost odustajanja pacijenata od lečenja hemioterapijom. Uz odgovarajuću antimetičku terapiju i pridržavanje saveta u vezi sa ishranom potpuna kontrola povraćanja posle hemioterapije je danas realni cilj za većinu pacijenata.

Šta možete da uradite da biste sprečili mučninu i povraćanje izazvane hemioterapijom

Nataša Bakić, viša medicinska sestra, Institut za onkologiju i radiologiju Srbije

Određenim načinom ponašanja kao i pravilnom ishranom moguće je ublažiti ili sprečiti mučninu i povraćanje izazvane hemioterapijom.

- izbegavajte prženu, začinjenu hranu i hranu jakog mirisa

- izbegavajte veoma slatku hranu - mlečnu čokoladu, kolače

- uzimajte više manjih obroka u toku dana i hranu dobro sažvaćite

- pokušajte sa malim obrokom nekoliko sati pre hemioterapije,a ne neposredno pred hemioterapiju

- jedite hladnu ili mlaku hranu ukoliko Vam miris vruće hrane izaziva ili pogoršava mučninu

- izbegavajte prostorije u kojima se kuva hrana, ako je moguće neka neko drugi kuva i priprema hranu umesto vas

- izbegavajte uzimanje obroka u toploj prostoriji, ne prisiljavajte se da jedete jer to može provocirati mučninu i povraćanje

- pokušajte sa suvom hranom kao što su keks, krekeri ili grisine, pogotovo u jutarnjim časovima

- jedite manje kaloričnu hranu i češće, pre nego što nastane glad, zato što glad može izazvati mučninu

- nemojte jesti Vašu omiljenu hranu u toku ovog perioda. To neće više biti Vaša omiljena hrana ukoliko je povežete sa epizodama mučnine ili povraćanja

- nemojte ležati na ravnom najmanje dva sata nakon obroka. Odmarajte se u sedećem ili polusedećem položaju sa glavom u uspravnom položaju

- izbegavajte jake parfeme

- ne utopljavajte se

- rashlađeni čaj od nane, kamilice, čaj od đumbira i biskviti od đumbira kod nekih ljudi blažavaju mučninu

- pijte polako

- ne unosite velike količine tečnosti pre jela da na taj način ne biste isprovocirali mučninu

- pijuckanje gaziranih napitaka kao što su mineralna voda, pivo, limunada sa mineralnom vodom mogu da pomognu. Pijuckajte ih polako, najbolje na slamčicu.

Kardiotoksičnost hemioterapije

VNS Prim. dr sci. med Vladimir Kovčin

Kardiotoksičnost je jedno od relativno čestih neželjenih dejstava hemioterapije (primene citotoksičnih lekova - citostatika) i detaljno je gradirana u zvaničnim onkološkim publikacijama na osnovu usvojenih kriterijuma, koji su definisani od strane Nacionalnog Kancer Instituta (NCI) i Američke administracije za hranu i lekove (FDA) u dokumentu CTC, verzija 3.0 (Common Toxicity Criteria).

Iskusni onkolozi dobro poznaju citotoksične lekove i njihova neželjena dejstva. Danas se tačno zna koji lekovi mogu da oštete srčani mišić i njegovu funkciju. Pre početka lečenja neophodno je da se proveri da li pacijent uzima lekove za srce, a ukoliko hemioterapija podrazumeva primenu potencijalno kardiotoksičnih lekova, neophodno je uraditi detaljan kardiološki pregled sa ehokardiografijom i merenjem dimenzija srčanih šupljina i izračunavanjem ejekcione frakcije (EF) da bi se utvrdilo da li pacijent ima povećan rizik za razvoj kardiotoksičnosti i da li ima bilo kakvo kardiološko oboljenje.

Pored lekova koji potencijalno mogu da oštete srce i zračna terapija može oštetiti srčani mišić ukoliko je u toku njene primene srce u zračnom polju. Ovo se uglavnom dešava u slučaju postoperativne zračne terapije leve dojke, kod zračenja pluća ili limfnih žlezda u sredogruđu. U ovakvim situacijama kardiotoksičnost citostatika i zračne terapije se sabira.

U odnosu na vreme ispoljavanja kardiotoksičnost se može podeliti na akutnu, subakutnu i hroničnu.

Akutna kardiotoksičnost

Ispoljava se u toku same primene leka ili nekoliko sati ili dana nakon toga. Najčešće se manifestuje u vidu različitih poremećaja ritma koji su mahom reverzibilni. Smatra se da akutna kardiotoksičnost ne zahteva nikakvu posebnu terapiju mada su opisivani i retki slučajevi iznenadne smrti tokom primene određenih citostatika. Uočena je i pojava teških bradikardija (usporenja rada srca), AV bloka (poremećaja električnog sprovođenja kroz srčani mišić) i hipotenzije (pada krvnog pritiska) nakon primene nekih citostatika. Pored toga izuzetno retko se mogu javiti miokarditis i perikarditis (upala srčanog mišića i srčane kese) ili infarkt miokarda kao posledica ishemije (nedostatka kiseonika u mišiću).

Subakutna toksičnost

Ovo je noviji klinički entitet koji nije precizno definisan, izuzetno je redak i ispoljava se nekoliko dana ili nedelja nakon primene kardiotoksičnih lekova. Manifestuje se najčešće sa miokardnim edemima (otokom srčanog mišića) i reverzibilnom disfunkcijom miokarda.

Hronična ili kasna kardiotoksičnost

Najbolje je proučena kod antraciklina koji su i najduže u kliničkoj praksi. Uglavnom se ispoljava u vidu hronične kongestivne insuficijencije miokarda (srčanog popuštanja). Problem kasne kardiotoksičnosti je veoma značajan jer se javlja kao posledica kurativne terapije i više godina po završenom lečenju, kako kod pedijatrijskih onkoloških bolesnika tako i kod adulta. U ne malom broju dovodi do trajnog invaliditeta i morbiditeta koji zahteva hroničnu kardiološku terapiju i značajno utiče na kvalitet života pacijenata koji su izlečeni od malignih bolesti.

Višegodišnje praćenje i iskustvo u lečenju kardioloških komplikacija citotoksičnih lekova iskristalisalo je dva tipa kardiotoksičnosti:

- Tip I koji karakteriše destrukcija, odnosno ireverzibilno oštećenje miokarda

- Tip II koji je reverzibilan i koga karakteriše disfunkcija miokarda

Jedan od najvažnijih faktora rizika za povećanu kardiološku toksičnost je kumulativna doza, a drugi faktori rizika su: način primene i pojedinačna doza, istovremena primena i kombinacije lekova koji su kardiotoksični,kao i određene promene na EKG-u, koje mogu da budu prediktivne za kasniji razvoj akutne srčane insuficijencije.

Sinteza novih lekova je jedan od načina da se smanji kardiotoksičnost nekih citostatika. Nijedan od ispitivanih potencijalnih kardioprotektora nije u stanju da spreči ispoljavanje akutnih neželjenih dejstava citostatika. Sintezom novih lekova i drugim mehanizmima kardiotoksičnosti ovi kardioprotektori su izgubili na značaju i polako izlaze iz rutinske prakse.