Odlazak kod lekara

Na osnovu kliničkog pregleda i dermoskopije postavlja se samo sumnja na melanom ili neki drugi tumor kože, a konačna dijagnoza je uvek histopatološka analiza uklonjene promene sa kože.

Ova analiza nam daje podatke i o tome kakav je maligni potencijal melanoma. Osim toga, sa sve melanome deblje od 1mm primenjuje se i biopsija limfnog čvora stražara prema novim protokolima. Ovom metodom se najpre limfoscintigrafijom otkriva koji limfni čvor drenira tumor koji je uklonjen, te se potom ovaj čvor hirurški uklanja i šalje na histopatološku analizu, koja treba da otkrije da li je on zahvaćen ćelijama melanoma ili ne.

Ukoliko već ima ćelija melanoma u limfnom čvoru stražaru, uklanjaju se svi limfni čvorovi u tom području i time smanjuje mogućnost daljeg širenja bolesti. Takođe, posle dobijanja histopatološke analize melanoma, neophodne su redovne kontrole sa ultrazvučnim pregledima limfnih čvorova i abdomena, radiografija pluća i srca i određene laboratorijske analize. Ukoliko se bolest proširila u limfne čvorove i unutrašnje organe, kompjuterizovana tomografija, u pojedinim slučajevima i PET skener i scintigrafija kostiju su neophodni.

Dijagnoza bazocelularnog karcinoma

Dijagnoza BK postavlja se na osnovu kliničkog pregleda, dermoskopskog pregleda i patohistološkog nalaza. Neretko, klinička dijagnoza nije uvek laka i povlači sa sobom brojne diferencijalne dijagnoze. U većini slučajeva, iskusan lekar može postaviti sumnju na BK na osnovu kliničkog pregleda. Međutim, zbog svoje kliničke različitosti, u određenim slučajevima, postoji mogućnost da se dijagnoza BK previdi. U tim slučajevima, dermoskopski pregled značajno povećava dijagnostičku preciznost. Dermoskopija je neinvazivna dijagnostička procedura koja omogućava vizuelizaciju morfoloških struktura koje nisu vidljive golim okom.