Odlazak kod lekara

Ređi tipovi raka jetre uključuju intrahepatički holangiokarcinom i hepatoblastom. Ukoliko se rak prvo razvio u drugom organu – debelom crevu, plućima ili dojki – a onda proširio i zahvatio jetru, govorimo o metastatskom raku.

Dijagnoza hepatocelularnog raka (HCC), postavlja se na osnovu:

- Kliničkog pregleda – na osnovu razgovora i pregleda pacijenta (simptoma i znaka bolesti)

- Laboratorijskih analiza – najčešće se radi analiza alfa-fetoproteina (AFP)

- Radiološkog pregleda – korišćenje imidžing tehnika - ultrazvuk jetre, a za osetljivije pretrage i dobijanje preciznije slike rade se kompjuterska topografija (CT) i magnetna rezonanca (MRI)

- Histopatološkog pregleda – ukoliko je neophodno, uzima se uzorak tkiva (bioptat) jetre kako bi patolog utvrdio da li je ono što je radiolog video na snimku zloćudan (maligni) ili dobroćudan (benigni) tumor

Rutinski skrining na HCC preporučuje se pacijentima koji imaju cirozu jetre bez obzira na njen uzrok, a neki vodiči dobre kliničke prakse preporučuju skrining i kod pacijenata koji imaju druge faktore rizika. Skrining se izvodi ultrazvukom, sa ili bez određivanja nivoa serumskog alfa-fetoproteina (AFP), na svakih 6 meseci. Cilj skrininga je da se kod visokorizičnih pacijenata, rak jetre dijagnostikuje u ranom, a ne kasnom stadijumu.

Laboratorijske analize kod pacijenata sa dijagnozom HCC koje mogu ukazati na ozbiljnost i težinu bolesti:

- Kompletna krvna slika – snižen nivo hemoglobina (anemija) može ukazivati na krvarenje. Smanjen broj krvnih pločica (trombocita) ispod 100.000/mikrolitru, ukazuje na značajnu portalnu hipertenziju i uvećanje slezine.

- Nivo elektrolita – povišen nivo kalcijuma u krvi (hiperkalcijemija) ukazuje na udaljeno stvaranje paraštitnog hormona, što se dešava kod 5-10% pacijenata; snižen nivo natrijuma u krvi (hiponatrijemija) se često može uočiti kod pacijenata sa cirozom i ascitesom i ukazuje na uznapredovalu bolest.

- Funkcionalni testovi jetre – poremećen nivo enzima jetre ukazuje na aktivan proces zapaljenja jetre, koji može biti uzrokovan virusnom infekcijom, uptrebom alkohola ili dr.; povišen nivo bilirubina ukazuje na uznapredovalu bolest jetre.

- Procena efikasnosti koagulacije - međunarodni normalizovani odnos (INR) i parcijalno tromboplastinsko vreme (PTT) – može ukazati na neophodnost resekcije

- Nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija) – ukazuje na krajnji stadijum oštećenja jer jetra više ne može da skladišti glikogen

- Određivanje alfa-fetoproteina

Nivoi alfa-fetoproteina mogu biti povećani u nizu drugih stanja: nakon resekcije jetre (prolazno dok se jetra u potpunosti ne regeneriše), nakon oštećenja jetre usled trovanja, nakon infekcije hepatitisom B. Tačnije, vrednosti alfa-fetoproteina kod pacijenata sa HCC mogu biti normalne, a mogu biti i povišene. Za definitivnu dijagnozu je neophodna potvrda postojanja tzv. solidnih lezija nekom imidžing tehnikom, i ukoliko je neophodno histopatološka potvrda uzorka tkiva jetre.

Razumevanje stadijuma bolesti

Tradicionalni sistem određivanja stadijuma tumorske bolesti u patologiji, tzv. TNM (tumor-čvor-metastaze) sistem, iako značajan u pogledu određivanja prognoze kod pacijenata koji podležu resekciji, nije značajan sa aspekta planiranja terapije, jer ne uzima u obzir ozbiljnost bolesti. Jedna od skala, koja integriše i osobine tumora i bolesti jetre jeste Sistem određivanja stadijuma raka jetre koji je razvila Klinika iz Barselone (BCLC), kao i sistem razvijen od strane italijanskog programa za rak jetre (CLIP).

BCLC algoritam je veoma koristan lekaru, kada treba da izabere određenu terapiju, a i dosta govori o ishodima lečenja. Kod stadijuma 0, pacijent ima male lezije (<2cm), normalan nivo bilirubina, normalan portalni pritisak. Ovi pacijent imaju veoma dobru prognozu i preživljavanje nakon resekcije.

Pacijenti sa većim tumorima (npr. jedan tumor <5cm ili više tumora (≤3) veličine <3cm), mogu imati resekciju ukoliko je očuvana funkcija jetre, ili su kandidati za transplantaciju ukoliko imaju nekontrolisanu cirozu. Svi pacijenti čija veličina tumora prevazilazi prethodne, kandidati su za palijativnu terapiju i manje od 10% pacijenata živi duže od 3 godine.

CLIP skorom se procenjuje preživljavanje pacijenata i dobija se na osnovu: klase oštećenja funkcije jetre (Child-Pugh skala), izgleda tumora (broj čvorova i zahvaćenost jetre), nivoa alfa-fetoproteina, prisustva/odsustva tromboze portalne vene. Pacijenti sa ukupnim CLIP skorom od 0 imaju procenjeno preživljavanje od 31 mesec, sa skorom 1 procenjeno preživljavanje je 27 meseci, ukoliko je skor 2 – procenjeno preživljavanje je 13 meseci, za skor 3 ono iznosi 8 meseci, odnosno za skor od 4 do 6 – ukupno 2 meseca.