Odlazak kod lekara

Mnogi bubrežni tumori su asimptomatski, zbog čega bolesnik često odlazi kod lekara kad je bolest već u uznapredovalom stadijumu. U više od 50% bolesnika, tumori bubrega se otkrivaju slučajno, prilikom ispitivanja zbog drugih oboljenja ili nespecifičnih simptoma.

Kad se posumnja na karcinom bubrega, obavezan je pregled kompjuterizovanom tomografijom (CT) grudnog koša, abdomena i male karlice, kao i kompletne laboratorijske analize.

Dijagnoza se postavlja na osnovu simptoma bolesti, fizikalnog pregleda, radioloških dijagnostičkih procedura i histopatološke potvrde biopsijom tumora (svetloćelijski i nesvetloćelijski tip). Radiološke dijagnostičke metode su značajne kako za postavljanje dijagnoze, tako i za utvrđivanje stadijuma bolesti. Na osnovu Robsonove klasifikacije, koja se zasniva na ograničenosti tumora bubrega u odnosu na određene anatomske strukture, razlikuju se četiri stadijuma.

Prvi stadijum predstavlja tumor koji je ograničen na bubrežnu kapsulu; drugi stadijum čini tumor koji je ograničen na Gerotin bubrežni omotač; tumor u trećem stadijumu se proširio na bubrežnu venu, donju šuplju venu ili regionalne limfne čvorove, dok četvrti stadijum predstavlja tumor koji se proširio na susedne ili udaljene organe. Danas se koristi klasifikacija Internacionalne unije za borbu protiv raka, TNM klasifikacija, koja predstavlja značajan prognostički napredak u odnosu na Robsonovu klasifikaciju.

T (T1-T4) označava primarni tumor, N (N0-N2) regionalne limfne čvorove, a M (M0-M1) udaljene metastaze.