Simptomi

Hematološke maligne bolesti najčešće zahvataju krv, kostnu srž i limfne čvorove. Krv, kostna srž i limfni sistem su blisko povezani preko imunološkog sistema, tako da zahvatanje jednog od njih može lako da se proširi na ostale. Hematološke maligne bolesti nastaju na bilo kom mestu i iz bilo koje vrste ćelija ovog složenog sistema, koje počinju nekontrolisano da se dele. Hematološke maligne bolesti mogu da vode poreklo od različitih vrsta ćelija, pa predstavljaju veoma raznoliku grupu bolesti. U zavisnosti od tipa bolesti, zavisiće i terapija.

Limfomi

Limfomi su maligne bolesti limfocita. Obično se prezentuju uvećanjem jednog ili više limfnih čvorova kao mesta gde se često skupljaju maligni limfociti, koji se dele i rastu bez kontrole. Limfom se može javiti i u nekom drugom organu obzirom da limfociti kruže po celom organizmu, a najčešće u koštanoj srži, slezini i jetri. Limfomi su podeljeni u dva osnovna tipa: Hočkinov limfom i nehočkinske limfome (NHL). Postoji veliki broj podtipova NHL, a grubo se mogu podeliti na indolentne i agresivne limfome.

Folikularni limfom

Epidemiologija

Folikularni limfom (FL) je drugi po učestalosti podtip nodalnih limfoidnih maligniteta u Zapadnoj Evropi. Godišnja incidenca ove bolesti se rapidno povećala tokom poslednih decenija i porasla sa 2-3/100 000 tokom 50ih godina, do 5/100 000 u skorije vreme.

Uzroci i faktori rizika

Ne postoje definisani uzročnici i faktori rizika za FL. Bolest je češča u žena i starijih osoba. Ređe se javlja među pojedinim etničkim grupama, kod Amerikanaca afričkog porekla i kod azijskih i afričkih naroda. Bolest nije nasledna.

Kliničke karakteristike

Folikularni limfom najčešće počinje kao bezbolno uvećanje limfnih čvorova. Ređe, mogu postojati simptomi, prvenstveno povišena temperatura, znojenje i gubitak u telesnoj težini, a mogu biti prisutni i različiti drugi simptomi uzrokovani prisustvom velikog tumora. U momentu dijagnoze bolest je najčešće raširena. Tok bolesti je varijabilan, može biti spor, ali i u nekim slučajevima vrlo agresivan. Bolest je sklona recidivima i transformaciji u agresivniji oblik limfoma. Potpuno izlečenje se teško postiže. Srednje preživljavanje nakon postavljanja dijagnoze iznosi između sedam i deset godina. Najnovija istraživanja, koja su imala za cilj ispitivanje savremenih načina lečenja FL, ukazuju da njihova primena dovodi do bolje kontrole bolesti i do produžavanja srednjeg preživljavanja.

Hronična limfocitna leukemija

Hronična limfocitna leukemija (HLL) je maligna bolest krvi i kostne srži (tkiva koje se nalazi unutar kosti u kome se stvaraju ćelije krvi) koja se karakteriše povećanim stvaranjem nefunkcionalnih limfocita. Limfociti su jedna grupa belih krvnih zrnaca koji imaju ulogu u borbi organizma protiv infekcije. HLL je najčešća leukemija odraslih i incidenca je 2-6 slučajeva na 100 000 odraslih stanovnika godišnje.

Uzroci i faktori rizika

Uzroci nastanka HLL još uvek nisu definisani. Pretpostavlja se da promene u mehanizmima koji kontrolišu stvaranje limfocita dovode do stvaranja neefikasnih limfocita. Osim što su neefikasni ti limfociti ne podležu normalnom procesu umiranja već nastavljaju da žive i da se umnožavaju naseljavajući krv i određene organe utičući na njihovu funkciju. Takođe, oni zauzimaju prostor u koštanoj srži i onemogućavaju zdrave ćelije da se normalno stvaraju.

Simptomi i rano otkrivanje

U ranoj fazi bolesti većina bolesnika sa HLL nema značajnu simptomatologiju. Tokom napredovanja bolesti može doći do razvoja sledećih simptoma:

- Uvećane, bezbolne limfne žlezde

- Zamor

- Povišena temperatura

- Bolovi ispod levog rebarnog luka koji mogu da budu prouzrokovani uvećanom slezinom

- Gubitak telesne težine

- Učestale infekcije

Faktori rizika:

- Starosna dob: većina bolesnika sa HLL su stariji od 60 godina

- Pol: muškarci obolevaju češće od žena

- Nasleđe: osobe koje imaju rođake prvog stepena obolele od HLL ili drugih oboljenja koštane srži imaju povećan rizik

- Izlaganje određenim hemijskim supstancama: povećana izloženost herbicidima i insekticidima

Difuzni B krupnoćelijski limfom

Non Hodgkin limfom (NHL) je maligna bolest limfnog sistema čiji sastavni deo čine limfne žlezde, slezina, timus, koštana srž i limfno tkivo koje se nalazi u organima kao što su pluća, želudac ili creva. Difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL) predstavlja jedan od tipova NHL gde se nekontrolisano i brzo umnožavaju krupne B limfoidne ćelije.

Epidemiologija

Difuzni B krupnoćelijski limfom (DLBCL) predstavlja 30-58% svih NHL. Incidenca u Evropi je 3-4/100 000 osoba na godišnjem nivou. Porast učestalosti se zapaža sa povećanjem starosne dobi.

Uzroci i faktori rizika

Osobe koje imaju neke od faktora rizika ne obole obavezno od NHL niti svi oboleli od NHL imaju prisustvo nekog od faktora rizika. Faktori rizika koji mogu da povećaju rizik za razvoj NHL su:

- Primena lekova koji utiču na imuni system (oboleli od sistemske bolesti, bolesnici nakon transplantacije organa)

- Infekcija nekim bakterijama (Helicobacter pylori) ili virusima (HIV, hepatitis C, Epsteinn Bar virus)

- Izloženost pojednim hemijskim agensima

- Starija životna dob

Simptomi i rano otkrivanje

- Otečene limfne žlezde uglavnom na vratu, pod pazuhom ili u preponama

- Bol u trbuhu

- Bol u grudima, kašalj, otežano diasnje

- Zamor

- Povišena temperatura

- Noćno znojenje, gubitak telesne težine